Pesma raznosača mleka

Pesma raznosaca mleka Lyrics

Čas kad zora budi grad,
Zove i mene napred na rad.
Snabdevam ja mlekom rejon svoj,
Za čas, jer znam svaki broj.

Boca za deset i dvadeset dva,
Petnaest i osam, po dve, to se zna.
Sredom broj pet ima slobodan dan,
Litar više, stan broj jedan.

Sedi me profesor, sačeka sam,
Doktorku moram da probudim, znam.
Nervozni šofer već gleda na sat,
Dok na njegov jurim sprat.
(Sačekaj sam.)

„Dobar dan, dve boce za vas“,
Sanjiv glas — da, to je za nas.
Dan za danom ja nastavljam put,
Čeka me jedan pogled ljut.

Uh, mrzim taj broj osamdeset i šest,
Ta penzionerka mrači mi sve.
Bujicom reči zagorča mi sve:
„To je jogurt, mleko, ne?“

Na fakultet žurih svoj,
Tek dok da saznam — s' ispita vez.
Gotovo, još osta samo broj,
U taj osamdeset i šest.
(Čak, čak, čak.)

Pognute glave sačuvah svoj mir,
Al' mesto to nije mleko, već sir.
Nepoznat glas začuh, ugledah nju,
Podstanar sam nov i tu.

Zbunjen, kravatu popravih k'o čor,
Odakle doleće krasan taj stvor?
Pogledom blagim obasja me sve,
S bocom leka datom dok sve...

I od tada gost sam, čez',
Baš u tome broju osamdeset šest.