The End Lyrics

Hiljadu sam puta bila na sebe ljuta.
Samo, Bože, što te volim, nemam pameti.
Sama, ne znam koji put, a ova ulica je pusta,
jer davno prošla si tuda, tu gde je nekad bila ljubav.

Ljubavi, zašto ja? Zašto meni, Bože?
Takav gad da uđe ispod kože.
Zašto on, kad bi neko drugi znao da me mazi dok me ljubi?
Opet sve isto ispočetka, isto rastojanje i samoća.
Ja ti vraćam sve bez izuzetka.

Ej, budalo, vreme ti je da se menjaš.
Ostani tu gde odlaze ostali,
tu gde ljubav ne prolazi, gde nas ne znaju porazi.

Hiljadu sam puta bila na sebe ljuta.
Samo, Bože, što te volim, van pameti je.
Sama, ne znam koji put, a ova ulica je pusta,
jer davno ostala je tuda, tu gde je nekad bila ljubav.

Jel' u redu?

Nije me briga gde si, s kim si, ni šta radiš.
Baš me briga, idi se drugoj foliraj.
I ta praznina u duši tvojoj što te razara,
nije me briga za to, oseti moj bol.

A on je glavna tema grada.
Svi kažu: „Pusti onog gada.”
Ma džabe pričate svašta, znam ja šta radim.
U glavi mi je tama, jedino ti si sve što sanjam.

Ljubavi moja, ja sam dama.
Ma džabe pričaju svašta za tebe,
ali ja ne odustajem.

Gde si, s kim si, baš me briga.
Idi se drugoj foliraj.
I ta praznina u duši tvojoj što te razara,
nije me briga za to, oseti moj bol.

Daleko negde iza grada,
u duši duva vetar hlada.
Ko zna gde si, a ja sama.
Ponekad znam da voliš me.

Ova priča nema kraj,
gora od svakog ludila.
Ali jedno dobro znaj –
jedna je sudbina.

Nije me briga gde si, s kim si.
Ma baš me briga, idi se drugoj foliraj.
I ta praznina u duši tvojoj što te razara,
nije me briga za to, oseti moj bol.

Ova priča nema kraj,
gora od svakog ludila.
Ali jedno dobro znaj –
jedna je sudbina.