Interlude Lyrics

Interlud

Da se poredim sa vama, samo korak je ukazan,
jer živim to što sanjam, dok je kući srećna mama.
Možda to se zove karma, kad je trpeza od zlata,
za vaše pravo glasa, hajde da vratim vas unazad.

Moje bele patike su cepane od panike,
a pre mene stalno menjale su vlasnike.
Majka uvek ponosna na svoje ratnike,
trpe lako muško da ne pokaže da strahuje.

A deset konja uzmem samo sredom,
obećao sam tako il' se telo crta kredom.
Sada dišu mi za vratom, kažu znaju šta je geto,
ali najbliže do geta videli su samo selo.

Zato nemoj da mi pričaš sve te priče,
i baš me boli kurac šta će kod da piše.
Ja osakaćena duša, ali imam dve vrline,
jednu kad me boli, i drugu kad se gine.

A ti mi reci samo, da li bojiš se ogledala?
Da li poznatiji je čovek, a da stvarno gledaš ga?
Da si mlađi, da l' bi bio ponosan?
Šta predstavljaš? Šta ostavljaš za druge
kada čuka više ne lupa?

Sada para pun je bazen,
prvo mesto k'o Everest.
Pogled more, Hilton plaže,
gledam zvezde sa terase.

Mislim da sam dobro plaćen,
moje moto: strpljen, spašen.
Mnogo vredi ovaj kamen,
kopan negde tu kod Barse.

Ja te ne znam, a ti znaš me.
Bato, ispred već smo klase.
VIP sam klijent u tri banke,
lovu štekamo u jakne.

Sipam duplo da mi lakne,
k'o da neće da me takne.
Tu su noći mnogo hladne,
tu su noći mnogo gadne.

Hajde pogledaj mi rane,
mrtvi nose rane takve.
Bože, samo daj nam zdravlje,
ove ulice nas pamte.

Nije na meni da pričam o tome,
ali više ne osećam luksuz.
Postaje navika kada već četiri godine
ne tražim sponzor.

Mogu da realizujem filmove
samo o tome što prošao sam usput.
Bez vozačke lampu sam kupio
dok sam preračunavao cene za bus.

Plus, da neko sedne sa mnom za sto,
ne znam da kaže mi ime.
Kad pitaš me koliko je sat,
reći ću: previše, nemoj da brineš.

Kako da hodaš
kad nikada nisi ni puzao, sine?